Nakon prošlogodišnjeg prazničnog filmskog maratona u kom smo zajedno uživali, ove godine smo poželeli da praznično vreme obojimo drugačijim, mirnijim ritmom. Ovog puta, umesto ekrana, u fokusu su knjige i praznični književni maraton!
Pred vama se nalaze pažljivo odabrane preporuke Departmana za socijalnu politiku i socijalni rad koje otvaraju prostor za razmatranje društvenih procesa, individualnih i kolektivnih iskustava, kao i vrednosnih okvira u kojima se ona oblikuju.
Uživajte u čitanju!
Zli dusi, Fjodor Dostojevski
U naizgled miran provincijski gradić stiže revolucija i budi „zle duhe“.
Strast, ideje, borba... Naše zajedničko polje, u koje smo ušli kao grupa satkana od velikog broja pojedinaca koji slede ili bivaju sleđeni, sa svim svojim snagama i nesigurnostima; znanjima i neznanjima; kapacitetima i otporima; fleksibilnostima i polaritetima... Plemeniti, solidarni, topli, slepi, surovi i uplašeni – sve smo to mi, mi koji se krećemo i ponekad sretnemo. Zli dusi je knjiga koju bi svako ko sebe smatra revolucionarom trebalo da pročita, te da kroz nju promisli o sebi i drugima. Jer mi bez glava nećemo umeti ništa da uradimo, bez obzira što nam naše glave najviše i smetaju da stvari razumemo.
Sidarta, Herman Hese
Život je toliko raznolik koliko predstavlja i univerzalno ljudsko iskustvo. Idem napred, gomilam sadržaje koje unosim u sebe i koji će me prividno podržati u pokušaju da nađem onaj pravi put. Onda stanem, osvrnem se i razočaram – jer eto, propalo je; baš to nisam umela da uradim. Kako je moguće da sam grešila?!
Sidarta je egzistencijalistička knjiga o životu, koji nije ništa drugo do traganja; knjiga o tome kako jedino znamo o onome što doživimo, što postane deo iskustva. Konačno, i najznačajnije, to je knjiga o grljenju svega što jeste i nije bilo dobro, uz rečenicu koja mi vraća stabilnost kada tlo pod mojim nogama počne da se trese:
Blago meni što znam.
Geštalt terapija (umetnost kontakta), Serž Žinžer
Geštalt terapija (umetnost kontakta) jeste knjiga koja na jednostavan i kreativan način uvodi čitaoca u poreklo, principe i koncepte geštalt psihoterapije. U tom smislu, može biti korisna svima koji jesu zainteresovani za dalju edukaciju u ovom smeru. Osim toga, budući da je pisana kao knjiga za samopomoć, ona jednako može značiti i svima koji žele da bolje razumeju sebe, svoje okruženje i odnos između ta dva polja.
Specifičnost geštalta leži u tome što on nije samo terapijska tehnika, već i način života, pri čemu se u odnosu sa klijentima ne pojavljuje kao metoda “rešenja problema”, već kao poziv za preispitivanjem sopstvenog života i odgovornosti. On je negujuć, ali istovremeno iskren i autentičan – a to je “koktel” za kojim ljudi danas čeznu.
Nesporazum u Moskvi, Simon de Bovoar
Simon de Bovoar predstavlja jedno od najpoznatijih lica egzistencijalizma i feminizma koja se vezuju za period nakon Drugog svetskog rata. Ona se intenzivnije od drugih autora bavila i jednom nesvakidašnjom temom – starenjem. Njen pristup ovom fenomenu se od prethodnih razlikuje po tome što ona prvi put eksplicitno naglašava značaj socijalnog naspram biološkog i medicinskog aspekta u proučavanju starosti i starenja, te ove fenomene određuje kao društvene kategorije.
Nesporazum u Moskvi je knjiga o krizi koju prolaze svoje starijih ljudi za vreme svog putovanja, a koja u velikoj meri ima veze sa njihovim starenjem. Smatra se da je ovo delo, obajvljeno nakon smrti autorke, zapravo autobiografsko i da prikazuje njeno iskustvo starosti, kao i odnosa sa Žanom-Polom Sartrom, njenim životnim partnerom.
Semper idem, Đorđe Lebović
Nezavršeni roman-hronika Đorđa Lebovića predstavlja snažno svedočanstvo o detinjstvu i odrastanju dečaka iz jevrejske porodice u Kraljevini Jugoslaviji uoči Drugog svetskog rata. Semper idem („uvek isto“), latinski natpis sa somborske katoličke crkve sa kojim se autor susreće, simbolički prožima čitavo delo, označavajući zlo kao trajnu, sveprisutnu i nepromenljivu pojavu. Taj motiv postaje konstanta kroz niz izazova i teških životnih okolnosti koje oblikuju iskustvo odrastanja prikazanog u romanu. Ipak, ovo je priča o ljubavi, dobroti i otporu koji se javlja uprkos zlu.
Svetlost ima jedno veliko oko, ali tama ima hiljadu ruku. Tama vlada s vremena na vreme; a svetlost je gospodar večnosti!
Izgubljene veze, Johan Hari
Izgubljene veze Johana Harija predstavlja praznično štivo koje može biti naročito vredno i podsticajno. Praznici su vreme kada usporavamo, okupljamo se sa dragim ljudima i posvećujemo se onome što nam zaista znači. Upravo zato je ova knjiga izuzetno pogodna za čitanje tokom ovog perioda.
Iako se bavi ozbiljnim temama poput depresije, anksioznosti i savremenog osećaja otuđenosti, knjiga je pisana izuzetno pristupačno, jasno i zanimljivo, uz obilje primera, priča i ilustracija iz svakodnevnog života. Hari uspeva da spoji istraživački pristup sa narativnim stilom, pa se knjiga čita lako - više kao inspirativna reportaža nego kao klasično akademsko štivo.
U trenutku godine kada provodimo više vremena sa porodicom i prijateljima, prirodno postajemo svesniji značaja odnosa koji nas oblikuju. Zbog toga čitanje ove knjige tokom praznika može dodatno da produbi razumevanje: zašto su međuljudske veze ključne za naše blagostanje; kako zajednica i osećaj pripadnosti štite od usamljenosti; koje su „izgubljene“ društvene i lične veze važne za mentalno zdravlje; na koje načine možemo da negujemo kvalitetnije odnose i svakodnevne navike.
Izgubljene veze je istovremeno lagana za čitanje i dovoljno misaona da vas podstakne na refleksiju o sopstvenim prioritetima i onome što želite da negujete u narednoj godini.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
