У сусрет месецу марту, који се свуда у свету, па и код нас, обележава као Месец франкофоније, присећамо се Такмичења за франкофону песму (Concours de la chanson francophone) које већ 17 година успешно спаја мелодичност француског језика са најфинијим нотама. Наиме, ово такмичење у певању се од 2004. године одржава у Србији и то у организацији Француског института у Србији и Студентског културног центра из Ниша. Од тада се публици представило више од хиљаду младих певача-аматера између тринаест и двадесет осам година. Међу њима се 2017. године нашла и Јована Ђорђевић, која је однела убедљиву победу у категорији сениора. Тада студенткиња на мастер студијама француског језика и књижевности на Филозофском факултету у Нишу, а данас успешна професорка француског језика, музичарка и глумица, Јована се у овом кратком разговору сетила својих музичких и студентских почетака, објашњавајући на који је начин успела да повеже љубав према музици и глуми са студијама француског језика и књижевности.
***
- Како сте одлучили да упишете студије француског језика и књижевности на Филозофском факултету у Нишу?
Након два покушаја да упишем глуму на Факултету драмских уметности у Београду, схватила сам да судбина за мене сигурно има неки други пут. Француски језик, који сам учила од трећег разреда основне школе, одувек ми је био занимљив и себе сам увек могла да замислим како га свакодневно користим у послу, у иностранству и на путовањима, те сам након завршене средње школе о студијама француског језика и књижевности размишљала као о алтернативном решењу. А када је те 2012. године било најављено да се након дугог чекања студије француског језика и књижевности отварају при Филозофском факултету у Нишу, схватила сам то као знак да алтернативу треба да начиним својим главним и коначним избором.
- Јесу ли Вам студије омогућиле да негујете своју љубав према глуми? На који начин?
Апсолутно да. И то не само према глуми, којом сам превасходно желела да се бавим, већ и према музици. Студијски програм има неколико предмета који су били у константном додиру с уметношћу, са позориштем и музиком, а професори су то неретко вешто повезивали. Мој професор књижевности, Нермин Вучељ, имао је слуха за моје афинитете и волео је да ме пушта да изражавам своју креативност на предавањима и испитима.
- Зашто сте одулучи да се пријавите за Такмичење за франкофону песму? Какве утиске носите са тог такмичења?
Франкофона песма је једно посебно такмичење. Та певачка такмичења су иначе јако ретка, а људи који воле да певају жељни су таквих догађаја. У Франкофоној песми видела сам добру прилику за јавни наступ. За мене је она била спој љубави према музици, француском језику, али и глуми, јер сценски наступ и прича коју песма носи, садрже у себи глумачке елементе: бити у датом тренутку неко други и уверити публику да се то што радите догађа баш у том тренутку. Као некадашњи учесник, а 2017. године и победник Франкофоне песме, носим најпозитивније могуће утиске.
- А са победничког путовања?
Путовање у француски градић Белфор (Belfort) ми је такође у јако лепом сећању, као и тамошњи рок фестивал « Les Eurockéennes » за који сам добила улазницу. Носим предивне слике и успомене из тог периода, мада ми је много већа награда само такмичење, представљање публици кроз песму и наступ, прилика да на сцени будем са великим нишким музичарима, јер у том моменту још увек нисам била афирмисани вокал.
- Да ли се и даље бавите музиком?
Да. Од Франкофоне песме је све и кренуло. Сада сам члан неколико нишких састава, између осталог и „Савда Секстета“. Тренутно имам сарадњу са једним словеначким продуцентом са којим снимам албум на француском језику. Надам се да ћемо за седам, осам месеци уживати у тим дивним песмама.
- Које француске/франкофоне извођаче свима радо препоручујете?
Љубитељ сам француске шансоне. Волим Шарла Азнавура (Charles Aznavour) са чијом сам песмом « La Bohème » победила на Такмичењу за фракофону песму, Едит Пјаф (Édith Piaf), Франсиса Кабрела (Francis Cabrel), Жака Брела (Jacques Brel)... Слушам и новију, комерцијалну музику. То ме подсећа на лепе дане летње школе у Француској и период када сам усавршавала језик током студија. Могла бих од тих новијих извођача да издвојим Метра Гимса (Maître Gims), Заз (Zaz), Индилу (Indila), Сулкинга (Soolking), Стромаја (Stromae), и друге.
***
Док са нестрпљењем ишчекујемо да Јованин албум на француском језику угледа светлост дана, позивамо вас да погледате њен снимак наступа у финалу Такмичења за франкофону песму из 2017. године:
https://www.youtube.com/watch?v=pGvUbj6Fi_E&feature=share&fbclid=IwAR1-CqON3CqlaAdSzHGWM3oIj2p4-Kjar0i63AyOo9s9w6juBSRkJEmnnSg,
као и да послушате неке од песама извођача које вам је препоручила. Придружите нам се у прослављању лепоте француског језика, разноликости франкофоније и непролазне вредности музике која говори све језике. Јер, по речима чувеног француског писца из епохе романтизма Виктора Игоа (Victor Hugo), „Музика приказује оно што се речима не може исказати, а у вези са чим је немогуће ћутати“ (« La musique exprime ce qui ne peut être dit et sur quoi il est impossible de rester silencieux. »).
Фото галерија
https://blog.filfak.ni.ac.rs/teme/umetnost-pozoriste-kultura/item/247-chantez-vous-francais#sigProId687611431f
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
