„Oda radosti“ kažu, „glas je čežnje koja traje“, nemačkih velikana, književnika Fridricha Schillera i kompozitora Ludwiga van Beethovena. Ova godina je jubilarna, navršilo se 200 godina od prvog izvođenja ovog genijalnog dela.
Freidrich Schiller uz Goethea najznačajniji je nemački književnik. Rođen je davne 1750. godine. u duboko religioznoj porodici. Suštinu Schilerovog stvaralaštva Goethe je opisao: „Kroz sva Schillerova dela struji ideja slobode, a ta je ideja postupno, kako je Schiller dozrevao, dobijala uvek novo obličje. U mladosti je to bila fizička sloboda koja mu je pomogla u stvaranju, koja je potom prešla u njegovo delo. Posle se ona preobrazila u idealni pojam čiste slobode“.
Od objavljivanja Schillerove pesme „Oda radosti“ (1785.) do nastanka Devete simfonije Ludwiga van Beethovena (1824.) u čiji četvrtI stav je ukomponovana ta romantičarska pesma, proteklo je punih 40 godina. Schiller je umro mlad, 1805. i nije mogao znati da će njegova „Oda radosti“ biti deo jedne od najvećih simfonija svih vremena, kao što nije moga znati da će njegova pesma kao iskaz težnje za slobodom i jedinstvom ljudi posle dva veka postati himnom Evrope.
Beethoven je bio oduševljen postulatima Francuske revolucije 1789. – slobodi, jednakosti, bratstvu. No, komponovanju tog dela pristupio je potpuno zreo, tri godine pre smrti. Tada je bio potpuno gluv. Nastalo je njegovo najgenijalnije delo, Deveta simfonija. Praizvođenje simfonije prošlo je slabo, da bi joj se samo 20 godina kasnije klanjali kraljevi. Neki su tvrdili: „To više nije simfonija“. Od Beethovenovog festivala 1845. simfonija poprima značenje evropskog kulturnog jedinstva, a postaje i svojevrsni simbol nemačkog naroda. Mnogi vladari su želeli vezati njenu slavu za svoje ime. Izvođena je za Hitlerov rođendan u toku Drugog svetskog rata, povodom pada Berlinskog zida 1989. pod dirigentskom palicom Leonarda Bernštajna. Instrumentalna verzija 1972. Herberta fon Karajana prihvaćena je kao himna Veća Evrope, a himnom Evropske unije postala je 1986. Iako se danas češće pominje kao „Oda radosti“, u svojoj biti ona je i dalje „Oda slobodi“. Schiller čezne za slobodom i kad ne govori o slobodi nego o radosti.
Velikani nemačkog naroda, Evrope i sveta, književnik Schiller i kompozitor Beethoven, ostavili su nam i posle dva veka pesmu-dragulj, glas čežnje koja traje za mirom, slobodom, ljubavlju, jedinstvom i bratstvom.
ODA RADOSTI
Radost, iskra sve lepote,
Kćeri iz Jelisija
Opojna ti moć krasote,
Uzvišena misija,
Tvoje snove vežu niti.
Što rastavi moda zla.
Svi će ljudi braća biti.
Krilo tvoje spajat’ zna.
Fridrih Šiler
Ode an die Freude
Freude, schöner Götterfunken,
Tochter aus Elisium,
Wir betreten feuertrunken,
Himmlische, dein Heilightum.
Deine Zauber binden wieder,
Was die Mode streng getheilt,
Alle Menschen werden Brüder,
Wo dein sanfter Flügel weilt.
Johann Christoph Freidrech von Schiller
Pogledajte izvođenje "Ode radosti" na sledećem linku: https://www.youtube.com/watch?v=2zeHqGeJu7M
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
