Да ли сте знали да су Мигел де Сервантес и Вилијам Шекспир умрли на исти датум, али не и истога дана? Забуна долази отуда што су се 1616. године у њиховим домовинама користили различити календари: Сервантес је умро 23. априла по новом грегоријанском, а Шекспир 23. априла по старом јулијанском календару (односно, 3. маја по новом). Прича да су двојица писаца умрла истога дана може бити само згодна фикција којом се оснажује у западноевропској цивилизацији дубоко уврежен суд да Шекспир и Сервантес јесу највећи књижевници свих времена. Као највећи, они су чак и судбоносно повезани преко смрти. Но, ја никако не желим да доведем у питање горе поменути суд: Сервантес и Шекспир јесу монументални, непоновљиви. Помислите: колико писаца светске књижевности познајете а да је проучавање њихових књижевних опуса око себе окупило истраживаче који носе посебна имена – као што је то случај са сервантистистима или шекспиролозима? Аутентичност Шекспировог и Сервантесовог дела и утицај које је то дело имало на развој (не само европске) књижевности и (не само књижевности већ и) модерне културе потврђује и одлука УНЕСКА од 1995. године, да се 23. април празнује под именом Светског дана књижевности и ауторских права. Поводом прославе овог дана издвојили смо вам неколико занимљивости о двојици књижевних великана, њиховом животу, раду и рецепцији књижевног дела. Да ли сте знали да:
...име најпознатијег Сервантесовог јунака гласи Дон Кихоте, а не Дон Кихот? Назив Дон Кихот се код нас, међутим, превасходно усталио захваљујући првом преводу овог романа на српски језик (Велеумни племић Дон Кихот од Манче) Ђорђа Поповића Даничара из 1985, односно 1896. године.
...у књижевној историји се усталила синтагма „изгубљене године” за период између 1585. и 1592. године Шекспировог живота? Наиме, након што је Шекспир добио двоје деце, близанце Џудит и Хамнет, односно, након њиховог крштења 2. фебруара 1585. године, не постоје писани подаци на основу којих би се могао реконструисати Шекспиров живот у поменутом периоду. Постоји, међутим, велики број претпоставки о томе шта је Бард радио у „изгубљеним годинама” – почев од тога да је био запослен као сеоски учитељ, преко тога да се придружио путујућој глумачкој дружини, па све до тврдње да се као ловокрадица крио од енглеских власти.
...Мигел де Сервантес јесте аутор првог модерног романа? Као комични роман у којем се укрштају и неретко сукобљавају приче већег броја приповедача, у којем се перспективизација јавља и као тема и као техника, где се проблематизује однос стварности и фикције, преплићу и пародирају пикарске, пасторалне и витешке романсе, Дон Кихоте је отворио пут новијој линији европског романа (енгл. novel) и утицао на писце попут Хенрија Филдинга, Гистава Флобера, Џозефа Конрада? У шпанско „златно доба”, међутим, није постојао термин за роман као дужу прозну врсту; сам Сервантес о свом тексту говори као о књизи (шп. libro), повести (шп. historia) и спису (шп. escritura).1
...је култ Шекспира био посебно негован у романтизму? Романтичари Шекспира узимају за врховни ауторитет, највећег генија; у пропратном поетичком предговору за своју драму Кромвел (1827) Виктор Иго, иначе аутор и посебне књиге Вилијам Шекспир (1864), наглашава то да Шекспирово дело представља песнички врхунац модерних времена: „Шекспир, то је Драма; драма, која истим дахом стапа гротескно и узвишено, страшно и лакрдијашко, трагедију и комедију”.
...велики писац српског романтизма, Лаза Костић, 1864. године је у Новом Саду организовао прославу поводом тристагодишњице од Бардовог рођења? Том приликом он је, заједно са Јованом Андрејевићем, превео, а затим и самостално режирао одломак из Ричарда Трећег, који је и изведен у новосадском Српском народном позоришту. Лаза Костић је и аутор песме О Шекспировој тристагодишњици, али и песме Дон Кихоту.
...главни јунак Другог дела велеумног племића Дон Кихота од Манче има прилику да чита лажни роман о себи? У питању је Други том о велеумном племићу Дон Кихоту од Манче, који је у стварности заиста издат под псеудонимом Алонсо Фернандес де Авељанеда, године 1614. Сервантес је био шокиран Авељанединим поступком, третирајући га као крађу, због чега је и убрзао рад на другом делу свог романа. Неки истраживачи претпостављају да Сервантес убија свог најпознатијег јунака како би спречио појављивање сличних апокрифних текстова. У последњем поглављу Другог дела могу се прочитати следеће речи: „Само за мене родио се дон Кихоте, и ја само за њега: он је умео делати, а ја писати, и само нас двоје једно смо за друго, у инат и на пакост лажном писцу тордесиљанском који се дрзнуо или који ће се дрзнути да опише грубим и слабо одељаним пером нојевим подвиге мог срчаног витеза [...] нека остави уморне и већ трошне дон Кихотове кости да почивају у гробу, и нека му не падне на памет да га повлачи, противно сваком закону смрти [...]”2
...да се на Шекспировој надгробној плочи налази упозорење да се не дирају пишчеве кости и не скрнави његов гроб? Пун текст епитафа гласи: „Пријатељу добри, Христа ти/ не дирај прах који је покопан овде!/ Благословен нека је онај/ ко поштеди овај камен,/ а проклет ко помери моје кости.” [„Good frend for Iesvs sake forebeare, To digg the dvst encloased heare. Bleste be Middle English the.svg man Middle English that.svg spares thes stones, And cvrst be he Middle English that.svg moves my bones”].
...Шекспиров књижевни опус садржи преко 1700 речи које претходно нису забележене на енглеском језику, те да се верује да је многе од тих речи сковао сам Шекспир? Неке од њих, попут речи alligator, bedroom, downstairs, eyeball, gossip, kissing, fashionable, lonely, manager, obscene, questioning, traditional, сасвим су се одомаћиле и итекако су присутне у савременом енглеском језику. Поред тога, Шекспиру се приписују и бројни идиоми: We have seen better days; It's Greek to me; A dish fit for the Gods; What's done is done; Jealousy is the green-eyed monster; All that glitters isn't gold; Wear my heart upon my sleeve; The world is my oyster, али и многе, многе друге.3
...је лева рука Мигела де Сервантеса већи део његовог живота била непокретна, због чега му је наденут надимак Једнооруки са Лепанта? Сервантес је, наиме, 1571. године учествовао у чувеној бици код Лепанта (у данашњој Грчкој), и том приликом је рањен са два хица у груди и једним у леву руку. Сервантес је био изразито поносан на своје учешће у овој бици, што је више пута у својим делима и наглашавао. Због заслуга у бици Сервантес ће извесно време добијати редовну и добру војничку плату и биће унапређен у „елитног војника” у трупи Лопеа де Фигерое.4
...је Сервантес пет година провео у заробљеништву у Алжиру? На повратку из Италије, године 1575, брод којим је Сервантес путовао са својим братом Родригом напали су берберски гусари. Сервантес је у заробљеништву показао велику храброст и више пута организовао бекство; ипак, сви су покушаји били безуспешни и Сервантес је ослобођен тек 1580. године, захваљујући монашком реду Светог Тројства. О годинама тамновања сведочи његов позоришни комад Алжирске догодовштине, као и Новела о заточенику из првог дела Кихота.5
...је мексички писац Карлос Фуентес рекао: „Када је Дон Кихот напустио своје село, почело је ново доба”?6
...енглески филолог и песник Роберт Грејвс о Шекспиру рекао: „Изванредно у вези са Шекспиром је то што је он заиста савршен – упркос томе што га толики људи сматрају савршеним?” Овоме можемо придодати и речи Харолда Блума, великог америчког књижевног критичара: „Нема Бога осим Бога, а његово име је Шекспир.”7
1 Lj. Pavlović Samurović. Knjiga o Servantesu. Beograd: Naučna KMD, 2004, str. 103.
2 Migel de Servantes Saavedra. Maštoglavi vitez Don Kihote od Manče (drugi deo). Prevela Aleksandra Mančić. Beograd: Rad, 2005.
3<https://www.shakespeare.org.uk/explore-shakespeare/shakespedia/shakespeares-words/>; <https://www.shakespeare.org.uk/explore-shakespeare/shakespedia/shakespeares-phrases/>.
4 В. Јеремић, Н. Васиљевић. Шекспир и Сервантес: 400 година од смрти: 23. април 1616–23. април 2016. Београд: Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Филолошки факултет, 2016, стр. 57, 59.
5 Исто, стр. 61–65.
6 Исто, стр. 17.
7 Исто, стр. 14.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
