O аутору

Међу стидљивим градовима, издваја се онај што са стидом повезује само црвена боја опеке којом су му зидали куће. Он не гледа у ципеле, мада у своме срцу чува тону неизношених ципела, без власника. Освјенћим (Oświęcim) гледа у будућност са тог брда ципела које њега притискају, иако чуче под ђоновима ...

Радови Надежде Петровић настали „окомˮ објектива тадашњег фотографског апарата мање су познат аспект њене свеколике културне делатности, у којој су од великог националног и регионалног значаја њени ликовни радови, ликовне критике, оснивање удружења уметничког или националног обележја и важности, афи...

„Изгубљене душеˮ Са великим задовољством делимо први визуелни наратив у оквиру нашег књижевног пројекта. Тим који је осмислио ову визуелну причу чине: Дарја Стојановић, Алекса Станојевић, Никола Стојковић (ученици 3. и 4. године Гимназије у Лесковцу) и Мина Стајић (стиденткиња Машинског факултета у...

Последњи новембарски дан је, очигледно, најмрачнији од свих дана на Суматри, јер се тада, наочиглед нашу, нико одатле није, ни 1977. ни 2009. животворно осмехивао, због чега је, двојица наших литерата, остала, пуком коинциденцијом - игром случаја, највећег комедијанта на свету, увезана нераздвојивим...

Želimir Periš, rođen 1975. u Zadru, dosad je objavio zbirku priča Mučenice (2013), romane Mima i kvadratura duga (2014) i Mima i vaše kćeri (2015), zbirku pesama X (2016), roman Mladenka Kostonoga (2020), koji je pored nagrade Tportala za roman godine dobio i nagradu „Kočićevo pero”. Za priče je dob...

Роман Пустиња написан је 1961. године. Како је Абаџијев по струци био историчар, није му било тешко да напише роман који би у себи објединио и одређени историјски контекст, збивања, али и самог појединца и његов ток свести у одређеној друштвеној средини. Овај роман сматра се његовим најбољим остваре...

„Разговори за шанкомˮ У улози Владимира: мср Гања Николић У улози Естрагона или Естрогена: Анђела Стевановић У улози шанкера: Давид Петровић Владимир: Дакле, хоћемо да пођемо? Естрагон: Хајдемо. Не мичу се с места. Владимир: Види овај бар. Могли бисмо тамо. Естрагон: Шармантно место. (Окреће...

Целог једног суморног, мрачног и тихог јесењег дана, када су облаци тешко и ниско висили на небу, пролазио сам сам, на коњу, кроз необично пуст крај. Пролазећи поред напуштених кућа, размишљао сам како овај призор подсећа на сцену из неког хорор филма. Застрашујуће мисли које су ми наилазиле нимало ...

– Мило ми је што почињеш да га волиш – рече Кити мужу пошто са дететом на грудима седе на  обично своје место. – Веома ми је мило. А већ је почињало да ме једи. Говорио си да ништа према њему не осећаш.  – Зар! Зар сам говорио да ништа не осећам? Говорио сам само да сам се разочарао. – Како у њему...

Посматрам та лица. Сви су повлашћени, јер све знају. Постоје само повлашћени. Гледам их и смишљам како да им се осветим. Једно по једно ће платити смрт моје мајке. И остали ће такође једнога дана бити на смрт осуђени. И он ће бити осуђен. . Мој брат, мој старији брат, којег сам безгранично волео и М...