Милена Кулић и Јелена Јоцић, уреднице два електронска часописа са севера и југа Србије – новосадског КУЛТ-а и нишког Без лимита – из свог угла говоре о предностима електронских часописа.
- Књигу имаш у шаци, а електронски часопис у малом прсту. У којој мери сте сагласне са овом констатацијом, која је уједно алузија на начин читања и чувања часописа у штампаном и електронском облику?
Милена: Свакако да волимо да књигу имамо у шаци, али се трудимо, бар када је уређивање часописа у питању, да пратимо ритам нашег времена. Стога, деси се да неколико хиљада људи дневно наш часопис може да држи у шаци. Свакодневно нудимо нове текстове на нашем сајту, па нам се чини да се нашим читаоцима то и допада. Сведоци смо друштвених промена које су направиле свет у којем је стваралаштво обезвређено, мишљење дезавуисано, будућност предвиђена, али не и сигурна. У таквом друштву врло је тешко финансирати и одржавати научноистраживачке пројекте и часописе уколико изостане подршка државних ресурса. Управо због таквих проблема, одлучиле смо се за вид интернет-периодизације, свесне да такав вид оглашавања може да достигне вредности и мерила штампаних медија.
Јелена: Последњих деценија штампани медији уступили су трон електронским. Међутим, ниједан нови медиј није довео до гашења старог, те су они и даље присутни. Предност електронских медија огледа се у брзини дељења информација и интеракције са публиком. Сведоци смо тога да је данас информација роба и ако закасните макар и који мунут, вест је бајата. Важно је бити на правом месту у правом тренутку.
Електронски медији пружају оно што штампани не могу ‒ доживљај за скоро сва чула, сем тактилног. Једна од битних предности је и повратна веза, и те како битан аспект у комуникацији. Некада су штампани медији неговали писма читалаца, данас уместо њих имамо коментаре.
- Које су размере простора између корица часописа и два клика? Можете ли нам рећи нешто о благодети протејске форме својих електронских часописа?
Милена: За разлику од часописа који се штампају једном у три месеца или једном у пет месеци (тираж 300 до 500 примерака), текстове који су објављени на сајту часописа КУЛТ свакодневно чита до 2000 људи, а што је врло охрабрујуће, број читалаца временом расте. Рачуница је даље јасна: за три месеца часопис КУЛТ посети 180.000 људи. Дакле, 180.000 људи у тромесечју (са минимумом уложених средстава) у односу на 300 штампаних примерака (уз средства која је врло тешко обезбедити). Није било потребно много премишљања да се одлучимо за овакав вид периодизације, који, упркос различитим потешкоћама, опстаје и успева да задржи оволики број читалаца.
Јелена: И дан-данас читам Политикин забавник у штампаној форми, ту навику негујем од своје шесте године, када сам научила да читам. Био је то ритуал у коме сам као мала уживала са оцем. И данас га понекад заједно читамо. Данашња култура читања преселила се у дигиталну сферу. Алберт Анштајн је рекао: Све што треба да знаш је адреса библиотеке. Данас би се ова крилатица могла преформулисати и гласила би: Све што треба да знаш удаљено је од тебе само један клик мишем.
Часопис Без лимита излази тромесечно, а прилози се објављују на два дана. Избор је шаренолик и прилагођен разнородној публици, мада пре свега младима, а акценат је на едукативној фунцији медија, која је у време дигиталне културе, рекла бих, негде заборављена. Са друге стране, избор је исто тако и универзалан, јер се обраћа читаоцима свих узраста, љубитељима писане речи и поштоваоцима високе уметности.
- Осврнимо се на ауторе и читаоце ваших публикација: Да ли електронска форма креира, лимитира и/или шири дијапазон читалачке публике?
Милена: Размишљајући о будућности електронске периодике, о наредним тематским бројевима часописа КУЛТ, о положају културе у данашњици – не наилазимо на јасне одговоре и решења. Једно је сигурно – непристајањем на кризу читања, непристајањем на кризу у култури и књижевности и уочавањем и разматрањем могућности излаза – култура, уметност, литература и театар наставиће да живе. Са том намером смо и основале часопис Култ, који можда неће понудити излаз из културног амбиса у ком се налазимо, али ће направити бар један корак ка светлости, односно знању. Стога, трудимо се да ширимо дијапазон читалачке публике и да будемо једна лепа заједница.
Јелена: По мом мишљењу, електронска форма креира и пружа читав дијапазон могућности, за разлику од штампане форме часописа, која је ипак ограничена формом. Колеге новинари који раде у штампаним медијима често се сусрећу са просторним ограничењем текста, што може бити проблем ако се изражавате кроз књижевноуметничке жанрове, те сте, у том случају, принуђени да суспрегнете своју креативност, да је лимитирате. Као неко ко и сâм понекад украде пламен и напише покоји текст, сматрам да електронска форма пружа могућност да се неометано изрази сопствена креативност.
Часопис Без лимита се од других часописа разликује по томе што ауторима пружа могућност стручног усавршавања кроз процес креативог писања који се односи на унапређење дела, праћење напретка аутора и рецензију делу са одабраним ментором. Сваки од рецензената часописа Без лимита поседује одговарајућу едукацију из области књижевности и других уметности.
- Април 2020, ванредно стање ‒ седимо у својим кућама, до продавнице можемо ретко, до библиотеке никако. Да ли ово време доприноси промени колективне свести о електронским публикацијама?
Милена: Чини ми се да долази до неких промена. Док смо окружени границама својих домова, чини ми се да више посвећујемо пажњу квалитетним стварима на интернету, посећујемо галерије, гледамо позоришне представе, па понеко прелиста и неки електронски часопис. Са карантином или без њега, неоспорно је да долази до неких промена и да нас чека другачија стварност када се све ово заврши. На крају крајева, ми ћемо бити другачији. Читање оваквих часописа требало би да се одвија и као пут ширег и дубљег самообразовања и освешћивања о уметности и њеном положају у култури. Свесна сам да интернет-периодизација последњих година добија на изузетној снази и важности, да се формирају различити електронски часописи који теже афирмацији уметности и културе. КУЛТ покушава да, у складу са споменутим променама, омогући младим људима да учествују у културолошким и друштвеним питањима и да своја истраживања предоче читалачкој публици, у покушају да одгонетну суштину интелектуалца овог века.
Јелена: Да. Све активности су се преселиле на једину доступну платформу ‒ дигиталну. Нажалост, ово је лоше време за штампане медије, али исто тако погодује електронским, који су у овим тешким временима основни извор информација. Због тога је дужност, пре свега нас новинара, да у данима колективне изолације будемо на висини задатка и да оправдамо свој завет. Не смемо дозволити да истина буде жртва на олтару отаџбине. Када је објављено ванредно стање у земљи, редакција часописа Без лимита једногласно је одлучила да истраје у борби за очување лепе речи и да у данима глобалне изолације публици сваког дана пружа разлог за осмех.
- Да ли сте, упркос концепту електронске форме часописа, осетиле потребу за штампаним издањем својих публикација? Због чега?
Милена: Наравно да јесмо и надамо се да ћемо у будућности бити у могућности да имамо штампано издање. Разлог је тај што ипак верујемо да је нашем часопису, поред интернет-света, место у омиљеним библиотекама, у рукама оних који не приступају свакодневно интернету и оних који интернет не знају да користе. Радићемо на томе и даље. До тада, посвећујемо се раду на нашем сајту и новим формама којима бисмо допрели до наших читалаца.
Јелена: Још увек постоје они читаоци који желе да осете крте странице под прстима, да удахну јак мирис тинте, карактеристичан за новине тек изашле из штампе. Волела бих да под прстима осетим папир, да прелистам странице часописа од првог броја, док се присећам раних почетака и оних помешаних осећања наде и страха који се ковитлају и преплићу у мени док се спремам да закорачим у непознато. Ипак, ово је другачија авантура...
6. Година 2025. Кликнем и очекујем...
Милена: Да часопис КУЛТ буде бољи него данас и да и даље има добре људе око себе. Данас смо прославили четврти рођендан. На прослави деветог рођендана волела бих да кликом могу да дођем до много више квалитетних часописа него што их има данас и да сви сарађујемо.
Јелена: Дијапазон нових авантура, мирно море и добар ветар на неизвесној књижевној Одисеји.
Из трећег угла питала Мирјана Бојанић Ћирковић
Аутор постера: Јелена Живановић
Извор: kkfilfak.com
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
