Хорхе Луис Борхес је рај замишљао као својеврсну библиотеку. Посебно место у том рајском врту знања, мудрости, љубави и лепоте припада завичајном одељењу. Желећи да вас упознамо са значајем завичајних одељења јавних и народних библиотека, као и са могућностима које пружа ово занимање, разговарали смо са Сањом Бундало, библиотекаром Јавне библиотеке „Бора Станковићˮ у Врању, чије завичајно одељење често посећују проучаваоци дела Боре Станковића и других писаца са југа Србије.
1. Драга Сања, укратко нам опишите посао библиотекара завичајног одељења.
Сања Бундало: Посао библиотекара, уопште, јесте атрактивна професија из више разлога. Прво, служимо и помажемо другима. Затим, промовишемо љубав према књизи и читању. Посао библиотекара завичајног одељења је да, све наведено, обоји локланим бојама, да му да локални тон, да све што је посебно и својствено завичају прво сакупи а онда представи јавности и сачува за будуће генерације. Овај посао представља интелетуални изазов јер захтева константно учење, али доноси и разноврсност радног исуства. Завичајни библиотекари проналазе потребне податке, помажу корисницима да пронађу информације, упућују их на друге изворе. Континуирано раде на изради специјалнх завичајних збирки, баве се организацијом завичајне грађе, садржајном анализом документа, израдом библиографија за одређено локално подручје, прате и одабиру занимљиву књижну и некњижну грађу са локалног подручја. Свакодневн рад састоји се у следећем:
- да истражује, прикупља, обрађује, и даје на коришћење завичајни материјал
- да чува локалну, завичајну историју
- да промовише завичајне вредности, пружајући корисницима увек нове информације
- да мотивише завичајне ствараоце на континуитет у њиховим истраживањима
2. По чему се такво одељење ваше библиотеке издваја од других сличних јединица?
Сања Бундало: Завичајно одељење сваке библиотеке носи своју посебност. Тој посебности дугује све слабе стране које може имати али је у исто време, управо та посебност оно што једној библиотеци може бити извор снаге и најјачa страна која би је издвојила од осталих библиoтeка и која би обојила њену аутентичност. Завичајни фонд врањске библиотеке се градио од самог оснивања библиотеке а током времена ово одељење је успело да се избори да постане кутурни идентитет наше библиотеке. У циљу што квалитетнијег и иновативнијег обављања своје делатности, прихваћена су нова правила која су установљена доласком новог времена. Концепт рада Завичајног одељења усаглашен је са духом новог времена, модерним технологијама и захтевима корисника. Развијена је и унапређена сарадња са бројним институцијама у циљу популарисања одељења и установе. Министарство културе и информисања , Библиотека града Београда, Друштво Свети Сава, Српска православна црква – Епархија врањска, Музеј Врања, школе, штампани и електронски медији су неке од најзначајнијих установа са којима смо имали успешну сарадњу последњих година. Свакако, посебна пажња се поклања сарадњи са појединцима чије је залагање допринело афирмацији завичајног стваралаштва и очувања локалног културног идентитета који доприноси у ширем смислу вредности националног културног блага. Осим систематског прикупљања, библиографског истраживања и стручне библиографске обраде грађе, посебну пажњу поклањамо популаризовању нашег завичајног фонда кроз издавачку делатност и корисничке сервисе, које Библиотека годинама развија. Све наведено чини да Завичајно одељење врањске библиотеке одише посебношћу и заслуженим поштовањем код свакога ко има приике да у њега дође.
3. Када и како сте постали библиотекар? Да ли сте и данас задовољни професијом коју сте изабрали?
Сања Бундало: Моје опредељење за будући позив је одређено врло рано. Од најранијег детињства, велики део свог времена сам проводила у библиотеци, међу полицама. У шали говорим да се мој библиотечки стаж може рачунати пре и после полагања стручног испита и званичног добијања посла у библиотеци. Кад радним даном станем испред врата библиотеке, осећај је исти. Више од четврт века стижем до свог радног места са ентузијазмом, који ме још увек није напустио. За себе са поносом истичем да сам упознала библиотекарство и посао библиотекара не прескачући нити један хијерархијски степеник. Радила сам у огранцима, на Дечјем и Позајмном одељењу, а највећи допринос и најзначајније резултате за библиотеку сам постигла радом на Завичајном одељењу.
4. На које све начине презентујете рад завичајног одељења ЈБ „Бора Станковићˮ у Врању?
Сања Бундало: Највећи део мог посла се своди на рад са информацијама, а њих добијам из различитих извора. Трагам за библиографијама, сајтовима издавача, тражим податке о писцима, пратим културне календаре, радим тематске изложбе везане за одређену књигу, ствараоце, јубилеј, датум... Библиотекари морају да прате оно што се дешава у свету, и у складу са том чињеницом прилагођавам своје послове важећим стандардима. Да бисмо могли да постојимо и добро радимо у савременом друштву, морамо да се непрестано усавршавамо, и у стручном и у личном смислу. Свесна сам чињенице да је завичајна библиотечка грађа један од најзначајнијих сегмената националне културне баштине, стога се део мог посла огледа у стварању оптималних услова за чување те грађе, попуњавање фондова, библиографско истраживање, популаризовање, издавачку делатност и дигитализацију. Завичајно одељење врањске библиотеке свој рад презентује свим расположивим методама, у складу са конкретним циљем: изложбе, промоције, издаваштво, веб сајт и убудуће, дигиталну колекцију, како би пронашло пут до шире публике, побудило интересовање и остварило едукативну улогу, што јесте наш превасходни циљ.
5. Издвојите најзанимљивије догађаје током свог рада у завичајном одељењу.
Сања Бундало: Овим питањем сте ме подстакли да на неки начим сумирам свој досадашњи рад, о чему још увек не размишљам активно из разлога што сматрам да има још пуно великих ствари које треба да се ураде. Навешћу неке пројекте на које сам посебно поносна јер је врањска библиотека њиховом реализацијом позиционирана на мапи водећих културних институција нашег града и региона.
Годинe 2016. пројектом Сачувајмо православну културну баштину – Евидентирање православног културног блага Пчињског округа пописано је 700 старих и ретких књига у Епархији врањској, међу којима су богослужбене књиге, јеванђеља и апостоли, служабници, требници, минеји, октоиси, псалтири... Резултати седмомесечног пописа, који се одвијао на простору Епархије врањске приказани су у каталогу под називом Каталог старе и ретке књиге у фодовима манастирских библиотека и цркава у Епархији врањској. Избор књига из манастира и цркава по селима у Епархији врањској изазвао је велику заинтересованост и публицитет. Каталогом је представљено православно културно благо Епархије врањске и стављено на увид широј научној и читалачкој јавности.
Изложба Старе врањске породице приређена је поводом обележавања 138. година постојања Јавне библиотеке „Бора Станковић“, 2017. године. Ову изложбу је пратио истоимени каталог. За разумевање значаја овог каталога треба нагласити да је стара врањска породица својеврстан културни феномен овог краја. Рад је подразумевао задатак да се оживи стара варош са сокацима, чесмама и калдрмом. Публици су представљене слике прохујалих времена, огледало и сведоци живота из деценија 19. и 20. века. Била нам је жеља да продужимо живот успоменама, да ово благо које имамо сачувамо и приближимо генерацијама, да укажемо на нове трагове. Излажући фотографије које приказују архитектонске објекте које су подигли истакнути припадници грађанске класе, снимке приватног и јавног живота, политичког и пословног деловања провинцијалне буржоазије, презентована је заправо читава грађанска епоха Врања.
Изложба и каталог Бора Станковић са калдрме до вечности уприличени су 2017. године поводом деведесетогодишњице смрти књижевника Боре Станковића. Током изложбе, на паноима и у витринама представљени су најважнији детаљи из његовог живота и стваралаштва – фотографије и документа настала током школовања, књижевни почеци, рукописи песама и прича, Борин живот у Београду. Изложена су и документа о служби у Министарству финансија и Министратву просвете, као и Борини портрети. Било је и фотографија из Београда и из Првог светског рата, Београдских новина, које су излазиле и под окупацијом а са којима је Бора сарађивао. Посебну целину чинила су документа и плакати везани за драмско стваралаштво писца. Приказане су фотографије и плакати из различитих поставки Коштане и Нечисте крви, као и бројне породичне фотографије знаменитог писца, његове личне и ствари његових најближих. За разумевање важности свега наведеног, Ваши читаоци треба да знају да је Борино Врање неизоставан елеменат високе вредности у самоодређивању сваког Врањанца. Обзиром да је поставка ове изложбе продужена на захтев публике, сматрамо да је Завичајно одељење у потпуности испунило улогу чувара и промотера Боре Станковића, нашег завичајног писца са националном и светском одредницом.
Година 2018. је била година великих јубилеја у нашој Библиотеци и у нашем граду. Завичајно одељење се активно укључило у обележавање 140 година постојања Библиотеке, као и у програм прославе Дана града и 141. годишњицу ослобођења Врања од Турака. Ови јубилеји су се временски поклопили са обележавањем седмдесетогодишњице смрти Врањанца др Јована Хаџи-Васиљевића. За ову прилику, колегиница и ја смо припремиле монографију о свом суграђанину, научнику познатом у европским круговима, једном од најчувенијих и најобразованијих Врањанаца тога доба а може се рећи и до данашњих дана. Лик и дело др Јована Хаџи-Васиљевића је посебно значајно за рад нашег одељења је он спада у ред најзначајних Врањанаца у читавој историји Врања.
Већ сам поменула да мој посао подразумева и бригу за складиштење и чување завичане грађе. Проблем простора и неадекватног смештаја и чувања завичајне грађе на овом одељењу постојао је од његовог оснивања. Правилником о националним стандардима, наша богата завичајна збирка као библиотечко - информациона грађа, по садржају везана за Врање и околину, била је у неадекватном простору. На полицама није било више места за књиге и некњижну грађу. Техничка опрема је била застарела. На Дан Библиотеке 2019. године свечано је отворена и представљена широкој публици нова, функционалнија и опремљенија просторија Завичајног одељења, за чије опремање су уложена средства добијена од пројекта под називом Библиотека за будуће генерације, а који сам лично осмислила вођена потребом да уведем иновације, како у свој рад тако и у рад читаве библиотеке.
Поменућу и рад на пројекту И сеоске библотеке живе, који ми је био један од највећих изазова будући да је осмишљен пре а реализован током трајања пандемије КОВИД 19. Овога пута смо се повезали са сеоском средином како бисмо популарисали наш рад и унапредили могућности наших корисника. Поред побољшања услова рада библиотеке у селу Ратају и њене модернизације у савремени библиотечко-информациони простор, Завичајном одељењу овај пројекат је значајан јер се њиме негује традиција, дијалекат и књижевност нашег краја. Много шире значење пројекта лежи у чињеници да смо неодустајањем од његове реализације заиста допринели да наши корисници тешка и неизвесна времена која је пандемија носила са собом превазиђу у креативном раду у библиотеци.
6. Које планове и пројекте тренутно спроводи одељење библиотеке на којем сте запослени?
Сања Бундало: Поред редовних активности које чине моје свакодневне обавезе током радног дана, будући да врањска библиотека улази у процес дигитализације, ових дана сам ангажована на одабиру грађе коју ћу предложити колегама које ће се бавити самом дигитализацијом. Наравно, паралелно са свиме је посао на разради још увек нереализованих идеја, изналажење начина да се идеје представе, трагање за свиме што би требало у скорије време урадити.
7. Због чега је завичајно одељење срце библиотеке?
Сања Бундало: Завичајно одељење је срце библиотеке због тога што чува идентитет локалне заједнице, представља припадност једној културној, историјској и географски одређеној средини. Завичајно одељење врањске библиотеке је слика аутентичне културе и духовног живота Врања и околине, знак препознавања ове библиотеке, речју душа нашег места и времена. Сматрам да је данас, у време опште глобализације, потребно јасно и са поносом истаћи оно по чему је нека средина препознатљива и посебна. У библиотекарству тај посао припада завичајним одељењима јер је њихова обавеза и прмарни задатак да спрече губитак памћења које аргументованом и писаном речју сведочи о прошлости зарад садашњости и будућности.
Разговарала: Мирјана Бојанић Ћирковић
*Припремљено у оквиру пројекта Српски језик и књижевност у фокусу, који се изводи на Филозофском факултету Универзитета у Нишу (бр. 300/1-14-9-01).
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
